Проф. др Драга Мастиловић

Биографија

Рођен у Гацку 26. октобра 1974. године, гдје је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Одсјеку за историју Филозофског факултета у Српском Сарајеву 2002. Магистрирао је (2007) и докторирао (2014) на Катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду. До сада је самостално објавио пет монографија, као коаутор три монографије, а као приређивач или коприређивач двије монографије и четири тома зборника историјских докумената. Осим тога, до сада је објавио више од седамдесет научних и стручних радова и учествовао на више националних и међународних научних скупова, округлих столова и конференција у земљи и иностранству. Био је руководилац или члан пројектног тима у више националних научно-истраживачких пројеката, као и члан пројектног тима Универзитета у Источном Сарајеву у оквиру неколико међународних пројеката. У оквиру Еразмус+ пројеката боравио је на Универзитету у Поатјеу (Француска) и Универзитету „1. децембар 1918“ у Алба Јулији (Румунија). По позиву је држао предавање на Санктпетербуршком државном универзитету (Руска Федерација). Члан је редакција неколико научних часописа. Замјеник је предсједника Одбора за историјске науке АНУ РС и члан Научног вијећа Историјског института АНУ РС. Био је један од оснивача (2016) и први предсједник Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“. Руководилац је Представништва Руског историјског друштва у Републици Српској и предсједник Друштва „Гроф Сава Владиславић“. Од 2002. године ради на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву гдје је прошао сва звања на предметима из уже научне области Историја савременог доба. Обављао је функцију руководиоца Катедре за историју, а у два мандата, у периоду од 2015. до 2023. био је декан Филозофског факултета. За директора новооснованог Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву изабран је септембра 2023. године. Истраживачки је посвећен темама из историје Босне и Херцеговине у XIX и XX вијеку, историје Југославије и историје историографије. Добитник је више награда и признања: Повеље Универзитета у Источном Сарајеву, Повеље „Капетан Миша Анастасијевић“, „Октобарске споменице“ Асоцијације Ствараоци Републике Српске, Грамате Руског историјског друштва, Грамате Епархије врањске, Плакете Архива Босне и Херцеговине, Медаље за пожртвовану службу „Свети кнежеви Борис и Гљеб“ Свеправосвлавног покрета „Православна Русија“ и других.

ГДЈЕ И КАДА ЈЕ УБИЈЕН СВЕШТЕНИК БОГДАН ЛАЛИЋ

Апстракт: У досадашањој литeрaтури навођено је да је сарајевски свештеник Богдан Лалић ухапшен половином јуна мјесеца 1941. године у Сарајеву и заједно са сином Мирославом одведен у логор у Госпић, те убијен и бачен у Шаранову јаму на Велебиту, иако историјски извори ту претпоставку не потврђују. До тог закључка се може доћи ако се изврши свестрана анализа примарних историјских извора о страдању свештеника  Богдана Лалића и упоређивањем расположивих докумената са литературом. Осим тога, један документ из Архива Југославије у Београду, као и неки документи Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву, бацају сасвим ново свјетло на мјесто и вријеме убиства свештеника Лалића. На основу тих докумената може се са великом дозом сигурности устврдити да свештеник Богдан Лалић није ухапшен 15. већ 23. јуна 1941. године и уопште није одведен у логор у Госпићу нити је тамо ликвидиран, већ у Илијашу код Сарајева 24. јула 1941. године.

Сва права задржана - Јавна установа „Спомен-подручје ДОЊА ГРАДИНА“
sr_RSSR