Биографија
Сергеј Вукчевић је студент историје на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци и члан Удружења студената историје “Др Милан Васић” . Од фебруара 2025. године обавља функцију секретара Градског удружења бивших логораша Другог свјетског рата и њихових потомака. Његов научно-истраживачки интерес примарно је усмјерен на историју Другог свјетског рата на простору Југославије, са посебним акцентом на страдање становништва Босанске Крајине и културу сјећања на жртве система логора Јасеновац.
Аутор је запаженог истраживачког рада о животу и судбини Миле Ристића, преживјелог учесника јасеновачког пробоја, у којем кроз микроисторијски приступ реконструише механизме опстанка и отпора појединца у екстремним условима заточеништва. Поред академског рада, активно учествује у пројектима очувања историјске баштине, међу којима се издваја коауторство на изложби „Трагови римског времена: археолошко насљеђе бањалучке регије“. За свој изузетан допринос академској заједници и афирмацији факултета, 2025. године изабран је за једног од најбољих студената Филозофског факултета у области ваннаставних активности. Посебно се истиче његов организациони рад, за који је награђен Захвалницом министра за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, поводом успјешне реализације Фестивала науке на Филозофском факултету. Својим радом настоји допринијети афирмацији нових историографских извора и очувању свједочанстава о локалној и националној прошлости. Тренутно ради на неколико пројеката.
Миле Ристић и пробој из Јасеновца: Биографска студија
Апстракт: Овај рад представља детаљну биографску студију Миле Ристића (1920–1980), учесника Јасеновачког пробоја, са тежиштем на његовом искуству током Другог свјетског рата и заточеништву у систему концентрационих логора Јасеновац. Кроз реконструкцију његовог животног пута — од предратног периода и одрастања, преко хапшења и суочавања са страхотама логорашког система Независне Државе Хрватске, па све до учешћа у херојском пробоју логораша и послијератног живота — рад освјетљава микроисторијску перспективу страдања српског народа.
Користећи доступне историјске изворе, литературу и свједочанства, рад анализира механизме преживљавања појединца у екстремним условима логора смрти. Биографија Миле Ристића у овом контексту превазилази оквире личне или породичне историје; она служи као важно свједочанство које документује размјере злочина, али и снагу отпора. Кроз ову студију случаја, рад настоји дати допринос култури сјећања и расвјетљавању локалне историје, наглашавајући важност очувања индивидуалних свједочанстава преживјелих логораша за цјеловитије разумијевање макроисторијских процеса и посљедица ратних разарања на овим просторима.