Нађа Греку

Биографија

Нађа Греку је стручњак за права Рома, политичко заговарање и културну дипломатију, тренутно обављајући функцију менаџера програма за Западни Балкан и Турску при Европском институту за уметност и културу Рома (ЕРИАК). Нађа има мастер диплому из међународних односа са Централноевропског универзитета у Бечу (CEU Vienna), као и БА диплому из социологије на Универзитету у Новом Саду. Нађа је завршила и једногодишњу специјализацију из ромских студија (ромологије) на CEU у Будимпешти, такође са одличним успехом. Нађа је 2023. године учествовала у потпуно финансираној посети Јад Вашему (Јерусалим), где је продубила своје знање о меморијализацији Холокауста и геноциду над Ромима. Нађа је ко-курирала изложбу ЕРИАК Србија Чешљање кроз време: Расплитaње скривених историја геноцида над Ромима (2024), која је снажан пројекат који спаја уметност и историјска истраживања како би осветлила често занемарене приче о Ромима током Другог светског рата.

ПОРАЈМОС И СЕЋАЊЕ: ИЗМЕЂУ ПРИЗНАЊА И ЗАБОРАВА – ПОЛИТИКЕ СЕЋАЊА И КОЛЕКТИВНО ПАМЋЕЊЕ/ЗАБОРАВЉАЊЕ О СТРАДАЊУ РОМА

Апстракт: Ово истраживање испитује политике сећања у Србији кроз призму три некадашња места страдања и меморијалних локалитета: Старо сајмиште, Топовске шупе и Јабука. Фокусира се на то како се ова места памте—или бришу—у оквиру ромске заједнице, која је претрпела огромне губитке током Порајмоса, и од стране оних који данас живе на овим просторима или у њиховој близини. Истраживање се бави просторном и урбаном правдом, анализирајући како су постсоцијалистичке трансформације, приватизација и експанзија крупног капитала обликовале савремени пејзаж ових историјских локалитета као и колективног сећања. Кроз интервјуе са Ромима и неромским становницима, истражује се укрштање сећања, историјских наратива, антиромског расизма и економских интереса. Ослањајући се на постсоцијалистички урбани пејзаж, студија разматра на који начин капитализам и развој некретнина утичу на очување или брисање историјског памћења. На крају, ово истраживање доприноси широј расправи о политикама памћења, просторној правди, социологији свакодневице, као и начинима на које су маргинализоване историје—посебно историја Рома—(зло)употребљене у урбанистичком планирању, јавном дискурсу и колективном памћењу. Имајући у виду да се на ове теме до сада највише писало од стране истраживача који нису Роми, студија ће пружити и јединствен приступ ауторке која је и сама Ромкињa.