Др Милош М. Дамјановић

Биографија

Милош М. Дамјановић је рођен у Косовској Митровици 2. марта 1985. године. У родном месту окончао је основно и средњошколско образовање. Студије историје завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одбранивши 2011. године дипломски рад на тему ,,Јевреји на Косову и Метохији 1804 – 1918“ који је овенчан откупном наградом Јеврејског историјског музеја у Београду на годишњем научно – књижевном конкурсу за радове на јеврејске теме у организацији Савеза јеврејских општина Србије. На истом универзитету одбранио је докторску дисертацију ,,Јевреји на Косову и Метохији 1918 – 1941“. Учествовао је на преко двадесет међународних научних конференција у земљи, региону и иностранству. Досад му је објављено преко четрдесет ауторских и коауторских научних и стручних радова у националним и иностраним научним часописима и зборницима радова са научних конференција на српском и енглеском језику. У издању ,,Архива Војводине“ 2023. године објављена му је прва, необимна монографија ,,Др Нехемије Шенфајн (1886 – 1942). Биографија Швајцарца у Југославији“. Најновију изложбу ,,О неким непописаним жртвама холокауста са простора НДХ“ организовао је у сарадњи са Јавном установом Спомен – подручје Доња Градина са којом је током 2024. године гостовао на више локација у Републици Српској (Доња Градина, Бања Лука, Добој…).

СУДБИНА БЕЛОЕМИГРАНАТА ЈЕВРЕЈСКОГ ПОРЕКЛА У ЈУГОСЛАВИЈИ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Апстракт: После крваве Октобарске револуције и погубног грађанског рата у Русији, у новостворену политичку заједницу Срба, Хрвата и Словенаца доселило се и у њој пронашло привремени или дугорочни кров над главом близу 50.000 руских белоемиграната шареноликог етничког, верског, социјалног и професионалног мозаика. Међу тим конгломератом популације обједињене заједничким језиком, дубоком носталгијом за невољно напуштеном отаџбином и трагичним избегличким усудом нашло се и неколицина стотина лица јеврејског порекла. Белоемигранти јеврејског порекла на тлу Југославије били су идентитетски издиференцирана заједница чији је спектар обухватао особе утемељене у јеврејској вери и инкорпориране у локалну јеврејску заједницу, преко оних који нису изашли из ширих белоемигрантских кругова и игнорантски се држали наспрам јеврејства, до оних који су стајали на сасвим супротним позицијама асимилованости, који су упражњавали православну вероисповест или оних којима је спона са јеврејским коренима био неки готово заборављени, давнашњи предак. Без обзира на њихову идентитетску поларизованост, верске опречности, етничке дискрепанције и размимоилажења сви су се они у раздобљу Другог светског рата на простору разбијене и окупиране југословенске државе неминовно имали суочити са претећом и судбоносном нацистичком праксом биолошке екстерминације Јевреја. Судбина ове категорије становништва у Холокаусту на овим просторима досад није привлачила пажњу истраживача и остала је недовољно позната или готово потпуно нерасветљена. Рад има за циљ да сходно богатству исказа изворне грађе кроз појединачне примере који су нам приступачни стекне увид у ратна искуства јеврејских белоемиграната и размотри могућност њихове типологизације.