Кринка Видаковић Петров

Апстракт: Наше истраживање усредсређено је на скуп секундарних извора које чине сведочанства и сећања јеврејских заточеника Jaсеновца прикупљена и објављена за време рата и у послератном раздобљу. На почетку овог низа стоји брошура под насловом Јасеновачки логор. Искази заточеника који су побјегли из логора”коју је партизанска штампарија (НОВЈ) објавила већ 1942. После рата се појавио зборник Злочини фашистичких окупатора и њихових сарадника против Јевреја у Југославији коју је 1957, са одељком о Јасеновцу, а у издању Савеза јеврејских општина ФНР Југославије. Сећања Јевреја на логор Јасеновац, зборник који је исти издавач најпре објавио 1972, резултат је личне иницијативе преживелих логораша.  Серија личних сећања почиње мемоарима Егона Бергера под насловом  44 Мјесеца у Јасеновцу (1966), а наставља се мемоарима Алберта Маестра Memories of the Ustasha Camps (1996), Ервина Милера Јасеновац. Сећања преживелог логораша (1997) и Цадика Данона Сасечено стабло Данонових. Сведок Холокауста. Сећање на Јасеновац (2000) и Имреа Рошлица Accident of Fate.: A Personal Account 1938-1945 (2011). Томе треба додати лична сведочанства преживелих логораша која се чувају у архиву Јад Вашема у Јерусалиму, међу којима је и сведочанство једног од ретких преживелих чланова јеврејске заједнице у Земуну које су усташе депортовале у Јасеновац 1942. На крају, да споменемо и драгоцена сведочанства  објављена у вишетомној едицији Ми смо преживели у издању Јеврејског историјског музеја и Савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе. Истраживање обухвата анализу наведених текстова и њиховог доприноса осветљавању Јасеновца који је по речима Славка Голдштајна, био ”првенствено и далеко највише логор смрти”.