Биографија
Јанко Врачар је основну и средњу школу завршио у Бањој Луци, а дипломирао je на Одсјеку за историју, Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Од 2003. године запослен je у Музеју Републике Српске и води Реферат за историју од 1878. до 1941. године и Нумизматичку збирку. Стручни испит за кустоса положио је у Народном музеју у Београду 2005. године, а 2018. године стекао је звање музејског савјетника. Аутор је шеснаест тематских музејских изложби (Новац од антике до савременог доба; Врбаска бановина; Велики рат 1914; Доба витештва; Врбаски мач у камену; Орао, лав и крин итд), двије сталне изложбене поставке Музеја, а био је и члан стручног тима у пројекту регионалне историјске изложбе Имагинарни Балкан – Идентитети и сјећање у дугом 19. вијеку, која је реализована под покровитељством УНЕСКО-а. Поред тога, аутор је десет музејских каталога и монографија, као и више научних и стручних радова из области историје, нумизматике и музеологије. Од 2006. до 2010. године обављао је функцију секретара Националног комитета ИКОМ-а (Међународног музејског савјета), а до 2007. до 2012. године био је и члан Борда Регионалне алијансе ИКОМ-а за Југоисточну Европу. Био је и члан је Савјета за културу Скупштине Града Бања Лука у два мандата.
Усташки damnatio memoriae у Бањалуци као увод у геноцид над Србима
Апстракт: Кроз појам damnatio memoriae покушао сам описати активности усташких власти у Бањалуци током првих мјесеци постојања Независне Државе Хрватске, а који се односи на насилно брисање трагова присуства српског народа у овом граду. Ове активности односиле су се на забрану кориштења ћирилице и српског језика у јавној употреби, затим на уклањање свих симбола југословенске и српске државности, промјену имена улица и мјеста, и на крају удар на Српску православну цркву, чија се јерархија нашла на удару усташких власти, као и њена имовина. На челу усташког апарата који је предводио овај обрачун био усташки стожерник Виктор Гутић, предратни бањалучки адвокат. У овом раду сам користио архивску грађу која се чува у Музеју Републике Српске, као и стручну и научну литературу која се односи на овај историјски период.