Др Драгана Лазаревић

Биографија

Рођена 1975. године у Крушевцу. Након завршетка Грађевинског факултета Универзитета у Београду (Одсек за конструкције), 2007. године је стекла мастер диплому из конзервације историјске архитектуре на Департману за архитектуру и грађевинарство Универзитета у Бату, Уједињено Краљевство (MSc in Conservation of Historic Buildings, Department of Architecture and Civil Engineering, University of Bath, UK). По дипломирању је кратко радила у Градском заводу за заштиту споменика града Београда, након чега се 2009. године вратила на докторске студије из студија баштине на Факултету за историју, археологију и студије религије Универзитета у Кардифу, Велс, Уједињено Краљевство (Heritage Studies, School of History, Archaeology and Religion (SHARE), Cardiff University, UK). Радила је као асистент и истраживач на оба универзитета.

Теорија интерпретације – објашњавање националне трауме кроз споменике

Апстракт: Преваленција теорије критичног наслеђа (ЦХТ) последњих деценија поклопила се са геополитичком доминацијом коју су главне западне силе имале у односу на своје међународне конкуренте. Методологија ЦХТ-а, развијена у том периоду, постепено је допунила традиционалну дефиницију наслеђа увођењем концепта флуидности у значења и значај прошлости – варијабле која се мењала из генерације у генерацију и из једног друштвено-политичког система у други. Критичко вредновање прошлости резултирало је масовном праксом теоријске реинтерпретације историје, која је довела до премештања наслеђа и културног сећања из материјалне сфере у сферу идеја – као да материјални докази нису ништа друго до андерсоновски концепт замишљених заједница. Ако је могуће замислити колективну патњу заједнице, шта онда спречава репродукцију колективне трауме? ЦХТ се залаже за одвајање од материјалности, што имплицира да је физичко искуство трауме, посебно када је колективно, тек обична фуснота у историји нације. Овај дубоко забрињавајући појам недавно је доведен у питање постулатима теорије интерпретације, која се фокусира на моделе разумевања прошлости уз поштовање њене материјалности. Овај рад тврди да теорија интерпретације прецизније дефинише наслеђе и његову историјску позадину него флуидна идеологија која стоји иза ЦХТ-а.