Биографија
Борислав Марић рођен је 25. октобра 1996. године у Прњавору, гдје је завршио основно и средње образовање. Од раних дана показивао је изражено интересовање за језик, историју и културу, што га је усмјерило ка даљем академском усавршавању. Филолошки факултет завршио је са посебним интересовањем за хуманистичке и друштвене науке, гдје је развио критички приступ проучавању историјских процеса и културних феномена. Тренутно ради у ЈУ ЦСШ „Иво Андрић“ Прњавор.
Током студија, као и након њих, своје научно-истраживачке активности усмјерио је ка култури сјећања, ромологији, геноциду над Ромима, као и Холокаусту. Посебну пажњу посвећује проучавању Порајмоса /Самударипен страдања ромског народа у Другом свјетском рату, настојећи да допринесе већој видљивости и разумијевању овог трагичног дијела историје који је често недовољно заступљен у јавном дискурсу. Преко 5 година активног рада у изучавању Холокауста и Порајмоса/Самударипена.
Истраживач је страдања ромског народа у Порајмосу и изузетан поштовалац историје, културе и насљеђа ромског и јеврејског народа. У свом раду настоји да споји научни приступ са друштвеном одговорношћу, истичући важност очувања историјске истине и достојанства жртава. Његова интересовања обухватају и компаративна истраживања геноцида, с посебним освртом на механизме дискриминације, прогонa и страдања мањинских заједница. Учестовао на многим симпозијумима, курсевима, обукама међународног карактера који се баве Холокаустом као и Порајмосом. Потписник цјеложивотног учења.
Активан је у области писања и истраживања, гдје кроз стручне и публицистичке радове доприноси развоју културе сјећања. Његови текстови баве се темама историјске правде, колективног памћења и улоге образовања у спречавању ревизионизма и заборава. Посебно наглашава значај интердисциплинарног приступа у изучавању ових тема, укључујући језик, историју, социологију и културолошке студије.
Као заговорник очувања културе сјећања и памћења, залаже се за развој свијести о значају прошлости у обликовању савременог друштва. Вјерује да је његовање сјећања на страдања предуслов за изградњу толерантнијег и праведнијег свијета, у којем ће се поштовати различитости и штитити достојанство сваког појединца.
ПОРАЈМОС
Апстракт: Холокауст представља систематски и организован прогон и уништавање милиона људи током Другог свјетског рата, који је спроводио нацистички режим у Њемачкој заједно са својим савезницима и сарадницима. Иако се најчешће повезује са страдањем јеврејског народа, Холокауст је обухватио и многе друге групе које су нацисти сматрали „непожељним“ или „нижима“. Међу њима су били Роми, Синти, особе са инвалидитетом, политички противници режима, словенски народи и многи други. Ови прогони били су резултат расистичке идеологије која је настојала да створи друштво засновано на наводној расној „чистоти“. У оквиру тог ширег система прогона налази се и Порајмос, термин који се користи за означавање геноцида над Ромима и Синтима током Другог свјетског рата. Ријеч „Порајмос“ у ромском језику значи „прождирање“ или „уништење“, што симболично описује трагедију која је задесила ромски народ у том периоду. Током нацистичке владавине Роми су били изложени систематској дискриминацији, прогону, депортацијама и масовним убиствима. Многи су одвођени у концентрационе логоре, гдје су били подвргнути нехуманим условима живота, принудном раду, медицинским експериментима и на крају масовном убијању. Историјски извори показују да је током Порајмоса страдало стотине хиљада Рома широм Европе. Породице су раздвајане, читаве заједнице уништаване, а многи људи су изгубили животе само због свог поријекла и идентитета. Један од најтрагичнијих симбола овог страдања јесте уништење ромског дијела логора у Аушвицу, гдје су хиљаде Рома убијене у једној ноћи. Ови догађаји представљају дубоку рану у историји ромског народа, али и опомену читавом човјечанству. Иако је Холокауст широко истраживан и документован, страдање Рома дуго је остајало на маргини историјских истраживања и јавног сјећања. Управо из тог разлога сматрам да је важно да се у образовном и јавном простору више говори о Порајмосу, како би се одало достојно поштовање жртвама и како би се допринијело бољем разумијевању историје. Подизање свијести о овим догађајима није важно само због прошлости, већ и због садашњости и будућности, јер нас историја учи колико опасне могу бити предрасуде, дискриминација и мржња.Кроз своје излагање настојим да прикажем историјски контекст настанка ових злочина, али и да нагласим значај културе сјећања. Сјећање на жртве Холокауста и Порајмоса није само историјска обавеза, већ и морална дужност сваког друштва. Само кроз образовање, дијалог и истраживање можемо допринијети томе да се слични злочини никада више не понове.
SR 
EN