Ана Ћирић Павловић

Биографија

Ана Ћирић Павловић је политиколошкиња и историчарка специјализована за Јеврејске студије. Тренутно је ко-преседавајућа српског огранка Цидок комитета за документацију Међународног савета музеја (CIDOC-ICOM). Пројектима из области јеврејске историје и културе добила је грантове важних међународних институција као што су Claims Conference, Европскa асоцијацијa за јеврејске студије, ЕU Horizon Marie Curie програм и других. Добитница је Гаон наградe (Моше Давид Гаон центар за Ладино културу на Бен Гурион универзитету у Израелу) за докторску дисертацију о сефардским Јеврејима у Босни и Херцеговини. Аутор је више научних радова и поглавља књига из области јеврејске историје Балкана, дигиталне хуманистике, културе сећања, као и реституције имовине опљачкане за време Другог светског рата.

Усташке пљачке у току Другог светског рата: студија случаја јеврејских радњи у Сарајеву

Апстракт: Овај рад ће представити основне налазе истраживања пљачке јеврејске имовине које је спроведено у пет архива и неколико других институција у Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској и другим земљама. У уводном делу, аутор ће изнети основне карактеристике јеврејске заједнице у БиХ пре Холокауста, њену бројност, структуру као и, до сада неистражени, пословни профил радњи које су имали припадници ове етничке групе. Средишњи део излагања ће се бавити самим процесом одузимања имовине као и општем историјском контексту у коме се одвијао. Наиме, припадници јеврејског народа су свакодневно били изложени дискриминацији, насумичном и планираном насиљу, произвољним хапшењима, као и све убрзанијим депортацијама у логоре смрти. Посебно су били мучени и међу првима су страдали јеврејски интелектуалци као и они најбогатији, чије имовине су усташки намештеници хтели да се убрзано домогну. Даље, биће представљена институционална инфраструктура која је омогућавала управљање одузетом имовинином као и процес продаје отетих јеврејских радњи на аукцијама и њихови
учесници. Ово ће бити илустровано студијама случајева и примерима одузетих радњи из ратне архиве усташких административних служби. У закључном делу, аутор ће изнети процену вредности одузете јеврејске имовине која је дата после рата као и потенцијалну данашњу вредност тог губитка. Такође, аутор ће овај случај упоредити и разматрати могућности истраживања пљачке српске имовине у Сарајеву и Босни и Херцеговини у току Другог светског рата.