Мирко Цвијановић

Биографија

Мирко Цвијановић рођен је 17. 6. 1989. године у Добоју. Основну школу је завршио у Трбуку код Добоја, а средњу економску школу завршио је у Добоју. Дипломирани је професор историје. Дипломирао је на Филозофском факултету у Бањој Луци 2013. године на тему Општина Добој од вишестраначких избора до октобра мјесеца 1992. године, док је мастер рад на тему Добој у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске (1992-1995), на Филозофском факултету у Бањој Луци 2025. године. Запослен је у ЈУ Музеј у Добоју на позицији кустос-историчар. Завршио је и семинар у Јад Вашему, у Израелу, на Интернационалној академији о Холокаусту 2020. године. Био је један од оснивача Удружења студената историје „Др Милан Васић“ и секретар овог удружења. Коаутор је једне научне монографије и аутор неколико стручних радова. Уже научно интересовање му је историја Републике Српске и града Добоја са околином. Учествовао на двије научне конференције у организацији Кнез Мирослав Хумски у Требињу 2024. и 2025. године. Аутор је одредница за насељена мјеста на подручју града Добоја, општине Станари и општине Петрово у издању Академије наука и умјетности Републике Српске у пројекту Енциклопедије Републике Српске.

Стријељани од 16. до 25. рујна/септембра 1941. године

Апстракт: Нападом на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године од стране Трeћег Рајха, у Загребу је под патронатом Трећег Рајха, 10. априла 1941. године Еуген Дидо Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, а за њеног поглавника проглашен је Анте Павелић. Нијемци и Италијани су подијелили Краљевину Југославију према својим интересним зонама. Њемачка војска одлучује да од 23. априла 1941. године читаву територију Босне и Херцеговине препусти Независној Држави Хрватској, а овој територији је био придодат и Срем закључно са Земуном. Оснивањем Независне државе Хрватске, проглашавају се закони и законске одредбе који Србе, Јевреје и Роме представљају као народе другог реда. Тако се проглашава закон о забрани кориштења ћирилице, проглашава се закон по коме су Срби припадници грко-источне цркве, а не православне. Такође се проглашава закон о формирању Хрватске православне цркве, умјесто Српске православне цркве. Поред проглашења свих ових закона и законских одредби, у априлу се оснивају изванредни народни судови, а крајем јуна мјесеца формирани су покретни пријеки судови.