Биографија
Владимир Бурсаћ, независни истраживач из Зрењанина објавио је неколико научних радова из области Студија о рату и геноциду у Другом светском рату и то о првим мjесецима постојања НДХ: развој правног и казненог поретка у циљу истребљења српског народа и случајеви на терену, о злочинима Независне Државе Хрватске у бихаћком крају током 1941. године, рад под називом: “Због чега је потребно извршити преиспитивање пописа „Жртве рата 1941-1945.“ из 1964.године?“ те анализу правног и казненог поретка Независне Државе Хрватске и дешавања на терену у периоду април –август 1941. године.
Босанска Крајина у светлу сведочења српских избеглица 1941-1942.године
Апстракт: Убрзо након оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ), на просторима Босанске Крајине и 16 срезова Врбаске бановине Краљевине Југославије, успоставља се нова власт. Стварају се државне институције, опћинска поглаварства, котари-срезови, оружништво-жандармерија, редарство-полиција, домобранство-војска. Следи нова географска организација стварањем Великих жупа чији центри постају Бања Лука и Бихаћ. Истовремено са органима власти НДХ, успоставља се партијска мрежа усташке организације, од роја у селу, преко табора у опћини, логора у котару, све до Усташке војнице као оружане силе. Већ у априлу се виде покушаји легализације планираних акција, ради постизања циљева усташког покрета, од којих је најважнији етнички чист простор нове државе. Прве вести о дешавањима у Босанској Крајини, на просторе окупиране Србије стижу августа 1941.г, преко записника српских избеглица са територије НДХ. Сведочења записује и систематизује Комесаријат за избеглице и пресељена лица Влада Милана Недића и Комисија о страдањима Српске Православне Цркве (СПЦ) и српског народа у областима Југославије које су остале изван територије Србије и Баната. Делимичног објављивања сведочанстава је било спорадично, а систематизовано објављивање ових сведочанстава почиње 2020.г, залагањем Музеја жртава геноцида Београд, да би се наставило приватном иницијативом од 2022.г. Коначно 2023.г је објављен комплет од 7 књига (6 тематско-географских и Историјски контекст – анализа).
Изабрано је 23 записана сведочења од 36 сведока са подручја Босанске Крајине објављених у 4 зборника. Сведочења су анализирана, повезивана по догађајима, поменутим особама и местима догађаја. Сведочења су детаљна, сведоци именују организаторе и учеснике погрома, као и догађаје у којима су учествовали. Пред нама се одвијају бројне, планиране и организоване активности са циљем исељавања и протеривања српског живља уз одузимање имовине, уцењивања и пљачкања српског живља, скрнављења и уништавања верских објеката, физичког уништења војно способног становништва, притиска на верске прелазе. Из ових сведочења старих више од 80 година, видимо јасну намеру једне државе да у целини или делимично уништи националну, етничку или верску групу.
SR 
EN