Др Норберт Гласер

Биографија

Др Норберт Гласер, научни je сарадник у Меморијалном центру Холокауста у Будимпешти, ванредни професор на Катедри за етнографију и културну антропологију Факултета хуманистичких и друштвених наука Универзитета у Сегедину. Рођен 1979. у Обечеу (Југославија). Завршио је универзитетске студије у Сегедину и Будимпешти. Његова истраживачка интересовања обухватају мађарско јеврејство и модерност. Главне теме: израелска штампа, савремени изазови институционализације ортодоксног јудаизма, израелска симболичка политика, историја свакодневног живота. Награђен је наградом Александар Шајбер 2015. године и Меморијалном плакетом Леополда Лева 2019. године за истраживање мађарског јеврејства.

ПРОМЈЕНА ОКВИРА ИМПЕРИЈА И НАЦИОНАЛНИХ КОНЦЕПАТА; ПРЕДСТАВА НАЦИОНАЛНИХ ПОКРЕТА НА БАЛКАНУ У МАЂАРСКОЈ ЈЕВРЕЈСКОЈ ШТАМПИ

Апстракт: Модерни национални оквир настао је на Балкану током 19. века. Јудаизам се, као дио модерне ере, прилагодио њима. Промјене у царству и нове државне формације донијеле су и промјене у начину на који су се нове државе дефинисале. Они су утицали на јеврејску заједницу и организационо и егзистенцијално. Као сегмент модерног друштва, Јевреји средње класе били су активни представници модернизације. Послије Великог рата на Балкану је постало доминантно етничко самодефинисање, што је такође ојачало јеврејски национални покрет. Централноевропско јеврејство је било дубоко забринуто питањем антисемитизма између два свјетска рата. Од Хитлеровог доласка на власт, положај Јевреја у Европи, посебно у сусједним земљама, био је предмет интензивног интересовања мађарске јеврејске штампе. Они су се освртали на политичка дешавања у сусједним земљама из перспективе Јевреја. Кориштени су као позитивни или негативни примјери и више су се одражавали на ситуацију мађарског јеврејства него на стварна дешавања у овим земљама. Тако се као позитиван примјер јавља филосемитизам српске краљевске породице, а као одвраћајући антисемитизам хрватских усташа.