Јасмина Тутуновић-Трифунов

Биографија

Јасмина Тутуновић-Трифунов, 1974, дипломирани историчар, виши кустос и архивист Музеја жртава геноцида, руководилац Групе за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију. Докторанд на Филолошком факултету у Београду. Од почетка рада у Музеју ангажована је на обради збирки архивске грађе и на реализацији педагошке делатности Музеја (образовни пројекат „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској-страдање цивилног становништва у Југославији у Другом светском рату“ у сарадњи са Удружењем логораша и потомака „Јасеновац“; обука за наставнике основних и средњих школа „Учење о геноциду почињеном над Србима“; учесник међународног образовног пројекта IPHGE, у организацији УНЕСК-а и Музеја Холокауста у Вашингтону). Аутор/коаутор је више изложбених поставки Музеја жртава геноцида и стручни консултант и гостујући стручњак у неколико документарних филмова и емисија о страдању цивилног становништва, посебно деце у ратовима. Аутор је више стручних и научних радова, од којих су посебно значајни монографска публикација Логораши: споменица. 60 година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата (коаутори Милинко Чекић и Ненад Антонијевић) и научна студија Акција Диана Будисављевић (1941-1945).

СЕЋАЊА ЈАНЕ КОХ КАО ИЗВОР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ: СТРАДАЊА ДЕЦЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Апстракт: Јане Кох (Jana Koch), левичарка по опредељењу и активиста КП Југославије у Друштву за просвету жена (касније АФЖ), Јана Кох је, као добровољна болничарка у Хрватском Црвеном крижу, од 1941. године била ангажована на збрињавању расељеног словеначког становништа као и интернираних Срба и Јевреја, који су, у организованим транспортима депортовани у логоре Тећег Рајха. У својим забелешкама, сачувала је значајне податке о прогону српског и јеврејског становништва из Загреба, као и о постојању затвора и логора НДХ у Госпићу, Лобор-граду, Горњој Ријеци, Крушчици, Сиску, Старој Градишки. Уз осврте на страдање најмлађих у великим ратним злочинима на територији окупиране Краљевине Југославије, Јана Кох је највише пажње посветила акцијама преузимања српске деце из јасеновачких логора у којима је, заједно са Дианом Будисављевић и другим сарадницима и лично учествовала. Подаци о медицинском и помоћном особљу, ангажованом у болницама и прихватилиштима у којима су деца била смештена, истакнутим појединцима и добротворима, забележени из угла директног учесника, значајно расветљавају причу о страдању деце у Другом светском рату. Уз критичко сагледавање и стручну анализу текста, представљају квалитетну допуну архивским изворима и објављеној стручној и публицистичкој литератури о положају деце и цивилног становништва у оружаним сукобима на територији некадашње Краљевине Југославије.